Накит

Афрички накит, осим што сведочи о естетском и уметничком укусу, указује и на култне вредности, социјалну структуру, економски и друштвени развој.

Прастари начини украшавања људског тела (најстарија сведочанства о постојању накита датирају још из времена млађег палеолита) сачували су се веома дуго у појединим деловима Африке и развили посебну врсту уметности са изузетно богатим садржајем. Све до данас задржала се израда накита начињеног од животињских зуба, семена плодова, сламе, сјајног конца, шкољки, пужића – све до најфиније обликованог накита од слоноваче, драгоценог камења, сребра и злата. Накит од природног материјала остао је у употреби као део културне прошлости и његово ношење је обично везано за важне догађаје и периоде човековог живота, пре свега детињства, пубертета, младости. Он нема функцију приказивања друштвеног престижа и значај богатства, бар не у већој мери, као што је то случај са накитом од злата, драгог камења и слоноваче, али има важну улогу да украси људско тело, да истакне лепоту покрета, обележи особину човека (на пример, храброст), да својим звецкањем одагна зле силе или допринесе ритму игре.

Неке врсте накита због значаја и престижа заслужују да буду посебно поменуте. Међу накитом од шкољки, од посебне вредности су предмети од шкољке каури (ciprea). Служила је и као платежно средство у размени за разноврсну робу, па су тим шкољкама чак куповани робови и плаћане невесте. Од шкољке каури прављен је разноврстан накит, пре свега огрлице и појасеви који су најчешће ношени на посебним свечаностима. Неки од афричких народа су чувени по изузетним уметничким предметима израђеним од перли различитог материјала, облика и боја. Податак да је само у гробу једног владара на археолошким налазиштима у Игбо Уквуу нађено више од сто хиљада различитих врсти перли говори много о богатству ове врсте накита. Од посебног значаја су у западној Африци наруквице познате под називом манила. Осим што су служиле као накит, коришћене су и као средство размене и врста новца.

Велика богатства у руди и налазиштима злата којим су располагале афричке средњовековне државе омогућила су и израду бројних предмета, па и накита, од злата. Поред прстења, огрлица, наруквица, у ту групу накита спадају и плочице и привесци пришивани на краљевску одећу, особито на капе и обућу.

Осим сребрног и златног, носио се и накит од скупоцене слоноваче. Поред разних привезака и малих маски, од слоноваче су особито прављене наруквице и гривне за ноге.

Групи накита могу се додати и разноврсни чешљеви, израђиване најчешће од дрвета, затим од кости и слоноваче, понекад и позлаћени. Чешљеви коришћени за чешљање косе или ношени у коси као украс својим обликом и резбареним мотивима представљају део културног наслеђа са вишеструким значењима. У многим земљама Африке постоји безброј стилова и варијанти чешљања и формирања косе. Сваки од њих симболизује неки предмет, одређени догађај или прилику. Афричке су фризуре често најчудније скулптуре израђене од косе, па су отуда неки склони да кажу да је фризура најлепши део накита Африканаца.

The Betst bookmaker bet365 Review
How to register at bookamkersHere