Facebook Instagram Twitter Academia YouTube SoundCloud RSS

Edukacija i animacija

Nedelja u MAU

Program „Nedelja u MAU“ organizuje se u terminu nedeljom od 11 do 13 časova i podrazumeva paralelne programe KUSTOSKIH VOĐENJA (za odrasle) kroz muzejske postavke i RADIONICE ZA DECU (uzrasta 4-12 godina).

Pojedinačna karta (za svakog posetioca) iznosi: 150 dinara

 

Nedeljom od 11 do 13č

Kreativna radionica za decu: „Uzbudljiva putovanja pustinjske lisice Fanak“

Dečija radionicaFanak je pustinjska lisica prepoznatljiva po dugim ušima koja živi u severnoj Africi i graničnim oblastima sa Azijom. Fanak je nacionalna životinja Alžira po kojoj naziv nosi i fudbalska reprezentacija ove zemlje, dok je u svetu ova pustinjska lisica postala zvezda poznatog crtanog filma Zootopija i serijala Pokemoni, a bila je i inspiracija Antoanu Sent Egziperiju za lik lisice koja je verni pratilac i drug Malog princa.

Učesnici radionice „Uzbudljiva putovanja pustinjske lisice Fanak“ saznaće zanimljivosti o osobinama i prirodnom staništu ove životinje i o njenoj slavi koju je stekla u raznim ulogama u crtanim filmovima i književnosti.

Kroz tehniku crtanja i kolaža, i osmišljavajući priče, učesnici radionice će se poigravati sa izgledom, pokretom i situacijama u kojima se Fanak nalazi u njenom pustinjskom domu, ali i na uzbudljivim, izmaštanim putovanjim po celom svetu.

Kreativna radionica „Uzbudljiva putovanja pustinjske lisice Fanak“ osmišljena je kao prateći dečji program uz samostalnu izložbu Masinise Selmanija „Podeljeni svetovi“ na kojoj su prikazana dela u tehnici crteža i animacije.

Radionice vode: Marija Miloš, Milica Josimov, Milica Naumov i Dragana Ćurčin

 

Nedeljom od 11 do 12č

Javno vođenje kroz tematsku izložbu: „Podeljeni svetovi. Samostalna izložba Masinise Selmanija“; kustos izložbe: Ivana Vojt

Javno vođenje kroz tekuću izložbuMasinisa Selmani pronalazi inspiraciju u društveno-političkim problemima, preuzimajući ih iz novinskih isečaka koje godinama sakuplja. Eksperimentalnim pristupom crtežu i animaciji, Masinisa Selmani daje dokumentarnu dimenziju svojoj crtačkoj praksi, poigravajući se granicom između stvarnog i nestvarnog, komedije i tragedije.

Masinisa Selmani je umetnik koji živi i radi na relaciji Alžir–Francuska, i dobitnik je brojnih značajnih nagrada, a njegov rad je dobio posebnu pohvalu žirija na 56. Bijenalu u Veneciji 2015. godine.

Poslušajte javno vođenje kroz izložbu koje vam donosi Ana Knežević, istoričarka umetnosti.

 

Nedeljom od 12 do 13č

Javno vođenje kroz stalnu postavku – više različitih tema do kraja godine!

Studentska vođenja po stalnoj postavciUkoliko ste zainteresovani da saznate nešto više o pojedinim predmetima na stalnoj postavci, ali i o nekim opštim karakteristikama koje se vezuju za religiju, društvenu organizaciju i umetnost etničkih grupa Bambara, Dogon, Baule, Senufo (i mnogih drugih) ovo je izvanredna prilika za to!

U okviru godišnjeg programa edukacije i prakse – „Praktikum“, Muzej radi na osposobljavaju mladih stručnjaka u domenu kustoske profesije (interpretacije predmeta i zbirki, i priprema javnog vođenja). Svake godine desetak novih studenta, izađe pred javnost sa sasvim novim i originalnim temama i pristupima stalnoj postavci. Ne propustite njihove „priče sa stalne postavke“ koje će se održavati tokom novembra i decembra 2018. u terminu 12-13č!

 

Nedelja, 4. novembar u 12č
KULT PLODNOSTI KOD NARODA ZAPADNE AFRIKE

Kultovi plodnosti imaju veliki značaj u životu naroda zapadne Afrike. Praktikovane su agrarne svečanosti i rituali plodnosti, kojima se obezbeđuje plodnost zemlje, uspešna žetva, veliki prinosi, ali se utiče i na plodnost čoveka, kao i na blagostanje zajednice i pojedinca. Tokom obilaska stalne postavke Muzeja imaćete priliku da vidite i da se bliže upoznate sa – maskama, skulpturama, tkaninama, keramičkim posudama, kao i mankalom (najstarijom društvenom igrom na svetu). Svi ovi predmeti su na različite načine učestvovali u kultovima plodnosti kod naroda Dogon, Bambara, Kisi, Senufo i Dan.

Vodi: Jovana Janković, studentkinja osnovnih studija arheologije

 

Nedelja, 11. novembar u 12č
KULT PREDAKA – POSMRTNI RITUALI I CEREMONIJE U ZAPADNOJ AFRICI

U okviru ove teme biće reči o poštovanju predaka i verovanju u novi život posle smrti. To spada među najstarije karakteristike gotovo svih prvobitnih društava i svih religija sveta. Ujedno, kult predaka je jedna od najsnažnijih veza koja utiče na život potomaka. Širom Afrike poštovanje predaka praktikuje se i danas, a o ovom fenomenu se može govoriti na osnovu religioznih shvatanja afričkih ljudi, njihove bogate i slojevite mitologije, kao i umetničke baštine. Kroz vođenje ćete čuti priče o umetničkim ostvarenjima afričkih društava, kultu mrtvih, pogrebnim ceremonijama, kao i skulpturama i maskama koje ostaju trajni zapis jednog istinskog verovanja u neprolaznost života.

Vodi: Aleksandra Đurić, studentkinja master studija istorije umetnosti

 

Nedelja, 18. novembar u 12č
DRUŠTVENA ORGANIZACIJA KOD NARODA ZAPADNE AFRIKE

Beležeći i promišljajući mnogobrojne zajednice Afrike, istraživači su iza sebe ostavili brojna objašnjenja i opise koja su afričkim zajednicama neosporivo umanjila značaj i posebnost na svetskoj istorijskoj sceni. Ovim tematskim vođenjem kroz stalnu postavku MAU upoznaćemo se sa društvima naroda Bambara, Senufo, Dogon i Ašati, i to mimo predrasuda, uvidom u strukturu, sistem, vrednosti i norme koje su ovi narodi vekovima unazad negovali i čuvali. Time ćemo kreirati jednu sasvim drugačiju sliku o etničkim zajednicama Zapadne Afrike, ali i, što je možda još i važnije, nama samima.

Vodi: Nikola Vojnović, student osnovnih studija sociologije

 

Nedelja, 25. novembar u 12č
HETEROTOPIJA KRIZE: OBRAZOVANJE ZA ŽIVOT KOD NARODA ZAPADNE AFRIKE

Zašto je znanje koje se usvajalo u okviru tradicionalnog obrazovanja u kulturama Zapadne Afrike bilo povezano sa boli? Na koji način se ono urezivalo u pamćenje učenika? Zbog čega su se deca tokom „školovanja” nalazila u stanju krize u odnosu na ostatak zajednice? Na koji način su prostori gde se odvijala nastava bili mesta izvan svih mesta? Zakoračite na prag između detinjstva i sveta odraslih, u prostor nekada rezervisan samo za posvećene članove društva. Otkrijte sa kakvim fizičkim izazovima su se mladi suočavali u procesu inicijacije da bi se ponovo rodili kao odrasli muškarci i žene.

Vodi: Katarina Trifunović, studentkinja doktorskih studija istorije umetnosti

 

Nedelja, 2. decembar u 12č
EVROPSKA KOLONIZACIJA I DEKOLONIZACIJA ZAPADNE AFRIKE

Od 15. veka evropske države su prolazile kroz pomorsku revoluciju. Taj proces im je omogućio da započnu sa prvom fazom kolonijalnog uticaja na priobalje Zapadne Afrike, koji se bazirao na trgovini. Ovakva ideja je ostala sve do 19. veka, da bi se do kraja istog promenila u tzv. grabeži za Afriku. Tu je započela i druga faza direktne kolonijalne uprave. Velika prostranstva Zapadne Afrike su bile tvrd orah za evropske kolonizatore, te ih je bilo nemoguće održati. Kolonijalna uprava se počela urušavati sama od sebe. Dođite i saznajte kako je Evropa pobeđena sopstvenim znanjem u procesu dekolonizacije.

Vodi: Stefan Ševarlić, master istoričar

 

Nedelja, 9. decembar u 12č
OD SAVANE DO MUZEJA – ŽIVOT MUZEJSKOG PREDMETA

Svaki muzejski predmet ima svoju priču, koja nam govori ne samo o društvu i vremenu u kojem je nastao, već i o ljudima koji su predmet kreirali, odbacili, pronašli i doneli u muzej. Ovo vođenje kroz stalnu postavku MAU će otkriti kako nastaju muzejski predmeti, kako je sidro staro 200 godina iz Gvineje završilo u Beogradu, zašto je Veda Pečar „oprala“ obrednu masku, kao i šta je to što navodi ljude da sakupljaju predmete i na koji sve način muzejski predmeti mogu i da žive i da umiru.

Vodi: Ana Milovanović, studentkinja master studija etnologije i antropologije

 

Nedelja, 16. decembar u 12č
POSETA SABLASNOG DVOJNIKA – FROJDOVO „ZAZORNO“ I KULTURE ZAPADNE AFRIKE

Još od kada je 1919. godine Sigmund Frojd objavio svoj esej das Unheimliche (Zazorno) postoji čitava paralelna struja u društvenim disciplinama, nauci o književnosti, estetici, psihoanalizi, umetnosti, čak i arhitekturi da se na različitim primerima objasni ovo fascinantno emotivno-psihološko iskustvo: složeno osećanje osobite onespokojavajuće nelagode, čudnosti, jeze, straha i sablasnosti koje izbija iz sasvim običnih i svakodnevnih osoba, predmeta, pojava, iskustava i prostora, zasnovano na povratku potisnutih infantilnih kompleksa vere u svemoć misli, dvojnika, prisile ponavljanja, i neživog kome se pripisuju osobine živog. Ovo vođenje nudi jedno originalno čitanje predmeta, prostora i verovanja naroda Zapadne Afrike zasnovano na pomenutom Frojdovom eseju.

Vodi: Luka Račić, student osnovnih studija arheologije

 

Nedelja, 23. decembar u 12č
AFRIČKA MAGIJA U BLOKBASTER FILMOVIMA

Savremeni mediji i popularna kultura predstavljaju veliki izvor naših saznanja o drugim kulturama. Afrička magija, koja čini neizostavni deo afričkog duhovnog nasleđa, doživela je izrazitu popularnost zahvaljujući blokbaster filmovima. Većina filmova žanrovski pripada hororu, što može navesti publiku na zaključak da afričku religijsku praksu i verovanja vidi kao nešto mračno i zastrašujuće. Objašnjavajući i opisujući elemente magije koji se najčešće pojavljuju u američkim blokbaster filmovima, ovo vođenje ukazuje na „ljudsko lice“ afričke duhovnosti koja čini svakodnevnicu velikog broja ljudi u zapadnoj Africi, ali i Severnoj i Južnoj Americi.

Vodi:Đorđe Stojanović, master etnologije i antropologije, master student Digitalnih medija, komunikacije i novinarstva

The Betst bookmaker bet365 Review
How to register at bookamkersHere